• 15
  • Apicentar
  • caura
  • Maticnajci

 Celokupno tkanje pčelinjeg društva zavisi od komunikacije - od urodjene sposobnosti za slanje i primanje poruka, kodiranje i dekodiranje informacija.

The Secret Life of Bees, Sue Monk Kidd

Zaraženost varoom

 

reklama crno zeleno 2016 2

 

Kulinčević J.M.
Stojanović P.
Stanisavljević Lj.

Kretanje zaraženosti varoom (Varroa destructor) na selekcionom pčelinjaku Apicentra u poslednjih 18 godina

Grafik 2015

Zaraženost varoom u poslednjih 18 godina.СВ-srednja vrednost, БПД-broj pčelinjih društava.

Od prve pojave pčelinjeg parazita Varroa destructor na pčelinjacima u istočnoj Srbiji, polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, prošlo je skoro četrdeset godina. Za to vreme varoa, parazit kod nas obično poznat kao krpelj, iako bi bilo pravilnije da ga nazivamo grinjom, naneo je ogromne štete pčelarstvu kako kod nas tako i u drugim zemljama širom sveta.
Varoa1U međuvremenu je utvrđeno da sem direktnog parazitiranja varoa učestvuje i kao vektor-posrednik i prenosilac različitih virusa, a moguće i drugih mikroorganizama štetnih za medonosnu pčelu.
Da bi se sprečilo veće propadanje pčelinjih društava pčelari su se uglavnom oslanjali na korišćenje različitih hemijskih preparata, čija je primena dovodila do većeg ili manjeg negativnog uticaja na kvalitet pčelinjih proizvoda. Sem toga, varoa je vremenom sticala rezistentnost na različite primenjene antivarozne preparate.
Od početka invazije parazita primećeno je da izvestan broj pčelinjih društava preživljava. Na osnovu iskustva sa drugim poljoprivrednim (životinjskim i biljnim) vrstama moglo se pretpostaviti da bi prirodna selekcija vremenom dovela u ravnotežu interese domaćina – medonosne pčele i varoe kojoj nije u prirodi da zajedno sa domaćinom nestane. Shodno tome usmerenom veštačkom selekcijom trebalo bi da se dobiju tolerantnije pčele u odnosu na varou.

Da je ovo bilo moguće pokazala sui naša istraživanja u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka u okviru američko-jugoslovenskog naučnog projekta. Tada su posle tri selekcione generacije društva tolerantnije linije preživljavala, a manje tolerantne propadala. Pošto je ovaj zahvat bio jednostran takve pčele su bile manje produktivne. Posle završetka projekta se odustalo od takvog pristupa rešavanju problema varoe. Naši pčelari su prirodno više cenili veću mednu produktivnost, jer su za suzbijanje varoe imali štapiće natopljene raznim vrstama hemikalija ili su vršili zadimljavanje listićima amitraza.
Mi smo u okviru Agroekonomika od polovine devedesetih godina prošlog veka nastavili sa programom selekcije na mednu produktivnost uzimajući u obzir i intenzitet zaraženosti varoom, kako pojedinačnih pčelinjih društava, tako i po linijama, a od 1998. godine i ukupno po godinama za ceo selekcioni pčelinjak.Varoa2

Kao što se vidi iz priloženog grafikona u ovom istraživanju korišćeno je godišnje najmanje 78, a najviše 100 pčelinjih društava Apis mellifera var.carnica, ili u proseku 88 društava u okviru 8 selekcionih linija. Da bi se ustanovio intenzitet zaraženosti varoom vršeno je tretiranje određenim akaricidnim preparatima i to od 6. septembra svake godine, osim 2013. kada je tretiranje započeto 10. septembra. U ostalim periodima nije bilo nikakvog suzbijanja parazita. Do 2000. godine su korišćene Apistan trake na bazi fluvalinata, a od 2000. Checkmite plastične trake sa aktivnom supstancom kumafos. Oba sredstva su američkog porekla. U poslednjih šest godina pored navedenih vršene su uporedne probe sa Argus Ras i nekim drugim trakama domaćeg porekla.

Sva pčelinja društva su imala podnjače sa žičanim mrežama i metalnim ulošcima na koje je opadala oborena varoa. Brojanje varoa je vršeno svakodnevno u periodu intenzivnog opadanja parazita, a kasnije, sa smanjivanjem broja opalih varoa svaka 2 ili 3 dana.
Posle osnovnog tretiranja, koje se završavalo oko 10. oktobra, vršeno je i naknadno kontrolno tretiranje u toku novembra da bi se utvrdila relativna efikasnost osnovnog tretiranja. U te svrhe je korišćen Apitol, odnosno nekoliko poslednjih godina oksalna kiselina.

Varoa4

Analiza podataka po godinama i trend zaraženosti

Iz posmatranog perioda od 18 godina očigledno je da je 1999. godine bilo najviše varoe, u proseku za 86 pčelinjih društava 1829,1 opalih parazita po društvu. Te godine kod jednog pčelinjeg društva izbrojano je oko 10500 varoa. I pored toga to pčelinje društvo je preživelo zimski period. Istina, bilo je svedeno na 3-4 okvira pčela. Uzrok opstanka ovog društva je verovatno odsustvo većeg delovanja virusa i drugih nepovoljnih faktora. Ni te, kao i drugih godina nije bilo gubitaka od varoe na selekcionom pčelinjaku. Interesantno je napomenuti da je prethodne, 1998. godine bilo daleko manje zaraženosti nego u godini bombardovanja. Istina, bombe nisu padale u okolini pčelinjaka koji se sve vreme nalazi u selu Vranić, opština Barajevo. 1999. godina je poslednja u kojoj su za suzbijanje varoe korišćene Apistan trake, jer smo primetili da se njihova efikasnost počela da smanjuje.

Varoa3U 2000. godini započeta je primena Čekmajt traka. Njihovo korišćenje je trajalo do 2013. godine, kada im je efikasnost iznosila 85%. Nakon njih su primenjene Argus Ras trake, a potom, u decembru i oksalna kiselina. Nakon ovog poslednjeg tretmana nisu registrovane opale varoe.
U 2001. godini je ponovo došlo do povećanja broja opalih varoa, ali ne tako drastično kao 1999. godine. Prosečno je po košnici registrovano 460 varoa. U 2002. se taj broj smanjio. Prema do tada uočenoj cikličnosti naizmeničnog uvećanja i smanjenja broja opalih varoa po godinama očekivali smo da će u 2003.godini ponovo doći do skoka zaraženosti varoom. Na naše veliko iznenađenje to se nije desilo. Čak suprotno, prosečan broj parazita opalih na ulošcima ispod mrežastih podnjača drastično se smanjio na 39,5 po pčelinjem društvu. Nije bilo jasno zbog čega se to desilo. Pretpostavljamo da je neki faktor, ili više faktora uticalo na intenzitet razmnožavanja varoe u toku ekspanzije legla. Ovo se može dovesti u vezu i sa našim od ranije poznatim zapažanjem pojave neplodnih ženki u 1989. godini. Da li je to bio slučaj i ove sezone ili je u pitanju bilo nešto drugo ne možemo reći. U 2004. godini umesto da se zadrži tako nizak ili nešto viši nivo zaraženosti došlo je do dramatičnog povećanja broja opalih varoa, sa prosekom od 1297,3 varoa po pčelinjem društvu. U 2005. se ponavlja pad zaraženosti slično onome iz prethodnog perioda, ali ipak u nešto većoj meri nego ranije. Naredne, 2006. godine ponovo dolazi do velike infestacije, druge po količini opalih parazita, odmah posle 1999. U toku 2007. i 2008. godine imamo postepeno smanjenje zaraženosti, bez naizmeničnog povećanja i smanjenja broja opalih varoa.Varoa5

Od 2009. do 2015. godine nastaje period od sedam godina veoma niske zaraženosti. U ovom periodu najviši prosek opalih varoa je u 2010. godini, i to 247,6 po pčelinjem društvu. Interesantno je se i u ovih sedam godina javlja naizmenično smanjivanje i povećanje zaraženosti, ali uz minimalne razlike i na veoma niskom nivou. Apsolutni minimum zaraženosti varoom u poslednjih šesnaest godina je u 2012. godini, u proseku 23,2 varoe za 97 pčelinjih društava. U narednoj, 2013. godini došlo je do povećanja na 125,4 oborenih parazita. U 2014. godini je došlo do blagog povećanja broja oborenih varooa, da bi u 2015. godini ponovo došlo do opadanja broja oborenih varooa.
Na osnovu svega izloženog može se zaključiti, bar za sada, da je dugogodišnja kontrola zaraženosti varoom i uzimanje u obzir ovog faktora prilikom odabiranja matica-majki u okviru selekcije pčela na mednu produktivnost i reprodukcije matica dovelo do stabilizacije odnosa između medonosne pčele kao domaćina i varoe kao parazita. Ovo pčelarima koji koriste matice “Apicentra” omogućuje pčelarenje i suzbijanje varoe uz minimalnu intervenciju u jesen odgovarajućim sredstvima.Varoa7

Naravno, mi ne znamo da li je ovo postignuće uglavnom rezultat selekcije ili i uticaja nekih drugih faktora. Sličnih dugogodišnjih praćenja zaraženosti drugih genetskih populacija kod nas nije bilo. Pošto je ovaj članak namenjen pčelarima on nema strukturu koja se zahteva pri publikovanju u časopisima strogo naučnog karaktera.